Rusija i SAD uništavaju po 34 tone plutonijuma

Razmenom diplomatskih nota tokom posete ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Vašingtonu stupio je na snagu sporazum koji dve strane obavezuje da unište po 34 tone plutonijuma od koga može da se napravi nuklearno oružje.

Sporazum se zasniva na pregovorima iz devedesetih godina kada su dve nuklearne sile odlučile da spreče ponovnu primenu plutonijuma iz demontiranih nuklearnih bojevih glava na taj način što će ga uništiti.

Novi sporazum

Međutim sprovođenje dogovora neprestano je zapinjalo, pre svega zbog finansijskih problema na ruskoj strani. Na sastanku na vrhu o nuklearnoj bezbednosti, prošle godine u Vašingtonu, predsednici Obama i Medvedev dogovorili su se da podstaknu sprovođenje sporazuma.

Novim, izmenjenim sporazumom SAD su obećale Rusiji pomoć od 400 miliona dolara za program uništavanja plutonijuma. Prema procenama američkih vlasti za nuklearnu bezbednost troškovi su veći od tri milijarde dolara. Odlučeno je da uništavanje plutonijuma počne 2018. godine. Količina plutonijuma koji će biti uništen dovoljna je za 17 hiljada nuklearnih bojevih glava. Inače, plutonijum neće biti bukvalno uništen, nego će pomešan sa uranom biti pretvoren u mešani dioksid (MOX) koji služi kao gorivo za nuklearne elektrane.

Bilo je potrebno toliko dugo vremena do konačne odluke zbog oklevanja Moskve, ali ne samo zbog toga. Pored borbe za vlast i intriga u moskovskoj birokratiji postojao je još jedan razlog.

I drugi da plate

Naime, Moskva je od početka tvrdila da će od uništavanja plutonijuma korist imati ceo svet, te bi zato i druge države trebalo da podnesu deo tereta, to jest troškova.

U skladu sa tim zahtevom u Francuskoj je 2004. godine izveden uspešan eksperiment u kome je 140 kilograma američkog plutonijuma pretvoreno u MOX. Posle toga su Amerikanci sa francuskom firmom Areva počeli da grade fabriku mešanog dioksida u Južnoj Karolini koja će koštati gotovo pet milijardi dolara. Za razliku od evropskih zemalja i Japana, gde se mešavina plutonijuma i urana koristi u reaktorima sa lakom vodom, SAD do sada nisu koristile MOX u nuklearnim elektranama i takvi projekti tek sada se razrađuju.

Ruska strana se opredelila za reaktore koji koriste znatno veće količine MOX i do 2014. trebalo bi da bude završena fabrika mešanog dioksida i novi reaktor. 

(Dojče vele)